Тешко ја, своје осећаје показати,
ако ниси сигуран да ће ти се узвратити.
Још теже је, о некоме сањати а чије су мисли
можда код неког другога. Али од свега тога најтеже је,
себи једног дана морати признати да никад покушао ниси!

Један пријатељ је неко, ко мелодија твога срца зна,
а отпева онда кад си је ти сам заборавио.
Чувај се погрешних пријатеља они су као наша сенка.
Увек уз нас док нам сунце сија.
Али напусте нас истог момента кад заиђемо у мрак.

Чувај се својих мисли, јер од њих ће постати речи.
Чувај се својих речи, јер од њих ће постати дела.
Чувај се својих дела, јер они ће постати твоја навика.
Чувај се својих навика јер оне ће постати твоје особине.
Води рачуна о својим особинам јер то ће бити твоја судбина.

ти си још на уснама што горе,
ти си још ту где је срце моје,
ти си још ту течеш ми кроз вене,
ти си још ту али ниси крај мене!

Лутао сам светом тражејући тебе,
варале ме многе, мислећи на себе.
Давао сам себе и младости своју,
небил негде срео ту љубав твоју.

Предао се стиме да те нећу наћи,
и уморан од пута вратио се кући.
Лутао сам тако по путима старим,
водило ме нешто ка пропланку малим.

Понуде ми воду дивне очи две
Запали се срце и остаде њен.
Сада срце гори док она је далеко
другом воду носи на пропланку њеном.

Чекасмо се дуго, а кад смо се срели,
дала си ми руку и пошла си са мном.
И идући стазом нејасном и тамном,
искали смо сунце и срећу смо хтели.

Обоје смо страшно веровали тада
да се бесмо нашли. И ми нисмо знали
колико смо били уморни од пута
од сумља и давно преживелих јада.

И за навек кад се растсмо, и тако
стежућ своје срце рукама обема,
отишла си плачна, замрзла и нема,
ко што бесе дошла тужно и полако.

Јован Дучић